Close

Интервју министра Давора Чордаша за Независне новине – Регионали програм стамбеног збрињавања

Извор – Независне, 03.05.2016.

Регионални програм стамбеног збрињавања је подбацио јер је умјесто 5.400 људи у БиХ број спао на трећину, а збринуто је тек неколико десетина, рекао је Давор Чордаш, министар за избјеглице и расељена лица РС. „Оно што је мени изнимно драго је што сам помогао да се збрине барем 50 обитељи, али у мојој глави се врти бројка од 600 (објеката). Зато не могу бити радостан јер не испуњавамо оно за шта смо добили шансу. Највеће је разочарање што имамо неколико десетака обновљених објеката, а спомињали смо тисуће“, истакао је Чордаш у интервјуу за „Независне“.

НН: За БиХ је било планирано сто милиона евра за Регионални програм стамбеног збрињавања. Гдје смо данас?

ЧОРДАШ: Програм је на разини Хрватске, Црне Горе, Србије и БиХ и почео је прије четири године великом међународном донаторском конференцијом. Судјеловали су ЕУ, земље чланице ЕУ и САД и они су највећи донатори. Као што то обично буде код нас, нажалост, од одлично замишљене идеје реализација иде врло лоше. Од 5.400 стамбених јединица, од чега 4.200 у РС, колико је биле предвиђено да се изгради у БиХ, сада говоримо о 1.868 укупно, од чега 1.050 у РС. И опет изгледа да смо се негдје прерачунали јер на овај начин како се цијели пројекат води мислим да то иде погрешно.

НН: Гдје су проблеми, ко је одговоран за те застоје? Донатори или ми?

ЧОРДАШ: Има проблема и на страни донатора, јер се стално измишљају неки нови увјети и процедуре, али ја увијек пођем од нас. Јер, има ту сигурно и политике. Зна се тко су министри у ФБиХ и Брчко дистрикту, а у РС је друга политичка опција на разини БиХ, тако да је сад од нас петоро три Бошњака, један Србин и један Хрват. Знате, кад имате људе без игдје ичега, који 20 година чекају и надају се, немамо право стално измишљати нове увјете и процедуре. Сад се тражи да немају имовину у Хрватској и Србији, што у пракси значи да се провјеравају Хрвати и Срби, док се Бошњаци углавном ни не провјеравају.

НН: Како то да се не провјеравају?

ЧОРДАШ: Сустав је такав да се имовина провјерава само у Хрватској и Србији, а управо су од тамо протјерани углавном Срби или Хрвати. У БиХ се формално провјерава, али у пракси се само у Хрватској и Србији траже потврде да вам тамо надлежни уреди службено доставе да та и та особа нема имовину, али не само он већ и његови чланови обитељи. Па ви сад замислите, ако је он 1991. био пријављен са својом обитељи, сада његова дјеца имају 40 и више година и логично је да имају нешто своје. А њих се онда скида с листе. А уз то додајте грађевинске дозволе, процедуре, а прије рата у многим селима нисте ни имали грађевинске дозволе за куће. По мом мишљењу, начин управљања пројектом је потпуно погрешан. Избачена је комисија за избјеглице, коју је именовало Предсједништво БиХ, под изговором да се она не састаје. Ми, надлежни министри смо чланови те комисије. Па хајмо онда рећи једни другима да нећемо да се састајемо, а не да се избацује комисија, која има девет чланова, по три из сваког народа, који заједно одлучују о пројектима за припаднике сва три народа. То је преузело Министарство за избјеглице и људска права, које је увело некакав тим за имплементацију, некакве помпезне пројект менаџере и слично. Али ни то тијело се не састаје. А већи проблем је да то тијело није ни компетентно јер комисију је именовало Предсједништво. И умјесто да помажемо људима, ми се бавимо процедурама и формирањима некаквих управних одбора.

НН: Има ли ту проневјере средстава?

ЧОРДАШ: Не, да не би људи мислили да се догађају неке нерегуларности, новац је све вријеме у Еуропској развојној банци у Паризу. Ми од тога не видимо ни марке, тај новац се директно користи за плаћање извођача и слично. Мени се чини да овдје има и политичке позадине, јер да је остала комисија представници сва три народа би одлучивали гдје је приоритет за који народ у односу на пристигле захтјеве.

НН: Колико људи стварно може очекивати да ће ријешити стамбено питање?

ЧОРДАШ: Ја бих волио кад би то могао бити тај број од 1.860 за 5.400 људи у БиХ, али тај број је сигурно недостижан. Ја да сам на мјесту донатора ја више не бих држао та средства и питао бих можете ли ви или не можете то имплементирати.

НН: Може ли се рећи да је пројекат пропао?

ЧОРДАШ: Не бих користио тако тешку ријеч, али је подбацио сигурно. Јер, ако смо сад спали на трећину од првобитног броја, то већ много говори. Па ми смо 20 кућа за Србе изградили буквално на мишиће. Сад једва идемо са 30, а требало је да имамо 600. Значи, од 600 ми радимо 50 и онда причамо да нешто радимо. Оно што је мени изнимно драго је што сам помогао да се збрине барем тих 50 обитељи, али у мојој глави се врти бројка од 600. Зато не могу бити радостан јер не испуњавамо оно за шта смо добили шансу. Највеће је разочарање што имамо неколико десетака обновљених, а спомињали смо тисуће. Што се тиче Хрвата, још ниједна кућа у Регионалном програму није обновљена.

НН: Може ли се на крају рећи да су се кола сломила на оним најслабијим?

ЧОРДАШ: Још не бих рекао да су се сломила, али се ломе јер наши драги пријатељи у Сарајеву више воле да се хвале хрпом папира него људима збринутим на терену. Ми смо с тим људима свакодневно на терену и видимо да у нама виде једину шансу и наду. Ми им једино можемо рећи да ћемо као Јединица за имплементирање пројекта све завршити што буде пројектирано. То можемо гарантирати јер имамо људе обучене који су то спремни одмах урадити. Али да то дође до нас, све више личи на Сизифов посао. У ФБиХ из дијела пројекта БХ1 ниједна кућа није урађена, ни за Србе ни за Хрвате. И зато кажем да не можемо бити равнодушни да ту нема утјецаја политике. А жртве су људи који су и социјално и емотивно најосјетљивије категорије у земљи. Бирократија спречава затварање колективних центара.

НН: Постоје ли други пројекти Министарства?

ЧОРДАШ: Наравно. Уз наше редовне програме, које ћемо завршити у години, имамо неколико пројеката који нажалост стоје. Посебно ми је жао што су нам отежали начин имплементирања пројекта ЦЕБ 2, кредитна средства од око 18 милиона еура за РС. НС РС је одобрила прошле године кредит, Министарство финансија је све урадило што је требало. Резултат је да се ми већ годину дана вртимо укруг у папирологији, а ријеч је о распуштању колективних и алтернативних центара. Ми смо тим људима најавили да ће то кренути, али ево, ту смо гдје смо. То је апсурд.

НН: Колико је у РС остало тих центара који још нису ријешени?

ЧОРДАШ: Имамо још 163 обитељи у колективним центрима, од чега је највише у Добоју, гдје није класични колективни центар и гдје увјети нису нешто посебно тешки. Најтеже је у Кладарима, јер се ту ради о људима којима је потребна туђа њега и помоћ. Неће бити откупа станова из Регионалног програма.

НН: Каква је ситуација с Регионалним програмом у региону?

ЧОРДАШ: Србија је највише напредовала и највише су искористили средстава. Хрватска је запела са својим пројектима јер су радили углавном станове за социјално становање за људе који су изгубили станарско право. И они се сад на неки начин осјећају преваренима јер су очекивали да ће добити станове. Досад је изграђено тридесетак станова, од којих је само пет пристало да уселе, остали не желе. Остали желе да откупе станове, али не могу. Исти проблем ће вјеројатно бити и код нас за ових 450. Ми се надамо да ће људи то ипак на крају прихватити.

0 Comments

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Copyright © 2015 Podgrmeč. All rights reserved. Web Design and Developement by: Studio Brown