Close

Archive for category: Новости

ЗУС „ГРМЕЧ“ у традиционалној Божићној акцији помоћи повратницима

Ација ЗУС-а „ГРМЕЧ“ – „Божић 2016.“

Завичајно удружење Сањана „Грмеч“ и ове године организује подјелу Божићних пакета повратницима у Сански Мост као и пакетића за најмлађе.

Из „ЗУС“-а поручују свима који су у прилици и могућности да помогну да се укључе у ову акцију како би људи који су у слабијој финансијској ситуацији достојанствено прославили Божић.

У пакету помоћи планирају подијелити: Брашно, Уље, Шећер, Со, Жито, Тјестенину, Рижу, Шампон, Прашак за веш, Течни детерџент, Трулекс крпе, Сапун, Спужвице, Кекс, Кафу, Вино, Велики и мали календар, Свијеће и Храну у конзерви.

Уплате за акцију можете извршити на рачун ЗУС-а “ГРМЕЧ“:
Жиро-рачун бр.: 555-10000-101-715-82  Нова банка, Бања Лука,
или донијети садржај пакета у канцеларију Удружења, Јована Дучића бб, Бања Лука.

Придружимо се овој племенитој акцији и покажимо дјелима нашим повратницима да нису сами!


Све информације о акцији можете добити на број телефона: +387 65 230 740

и на интернет страници Удружења http://www.zusgrmec.info

zus4

zus2

zus1

zus5

zus6

 

 

Бадњи дан и Божић у храмовима санске парохије

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА САНСКИ МОСТ

О Б А В Ј Е Ш Т А В А

Све своје вјернике о садржају програма наступајућих Божићних празника

Програм:

• 06. јануар (Бадњи дан) сриједа

– 10:30 часова дочек бадњака испред цркве у Дабру.
– 11:00 часова молитва, пијукање и освећење бадњака код цркве у Дабру.

– 12:00 часова дочек бадњака испред цркве у Јелашиновцима.
– 13:00 часова пијукање и освећење бадњака код цркве у Јелашиновцима.

– 14:00 бадњаци крећу из центра Лушци Паланке према цркви.
– 14:30 часова вечерње богослужење, пијукање и освећење бадњака код цркве у Лушци Паланци.

– 16:00 дочек бадњака испред цркве у Санском Мосту.
– 17:00 часова вечерње богослужење, пијукање и освећење бадњака код цркве у Санском Мосту.


• 07. јануар (Божић) четвртак

– 05:00 часова света литургија у храму Св. Апостола Петра и Павла у Санском Мосту.

– 09:00 часова свето богослужење у храму Св. Вазнесења Господњег у Лушци Паланци.

– 11:00 часова свето богослужење у храму Св. Јована Крститеља у Јелашиновцима.

08. јануар (Сабор Пресвете Богородице) Петак
– 10:00 часова – Света литургија у храму Св. Ап. и Јеванђелиста Марка у Дабру

ПОЗИВАМО ВАС ДА У ШТО ВЕЋЕМ БРОЈУ ПРОСЛАВИМО ОВЕ РАДОСНЕ ПРАЗНИКЕ РОЂЕЊА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА.
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ !

                                                                             јереј АЛЕН МАРИЋ

 s10

Bozic u SM 4

Bozic u SM 3

sl1

s1.jpg

s45.jpg

s15

s4

Бадњи дан и Божић у храму Св. Јована Крститеља у Јелашиновцима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЈЕЛАШИНОВЦИ

О Б А В Ј Е Ш Т А В А

све своје вјернике о садржају програма наступајућих Божићних празника

Програм:

• 06. јануар (Бадњи дан) сриједа
– 12:00 часова дочек бадњака испред цркве у Јелашиновцима.
– 13:00 часова пијукање и освећење бадњака код цркве у Јелашиновцима.
• 07. јануар (Божић) четвртак
– 11:00 часова свето богослужење у храму Св.Јована Крститеља у Јелашиновцима.


ПОЗИВАМО ВАС ДА У ШТО ВЕЋЕМ БРОЈУ ПРОСЛАВИМО ОВЕ РАДОСНЕ ПРАЗНИКЕ РОЂЕЊА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА.
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ !

                                                                             јереј АЛЕН МАРИЋ

 sl1

sl3

sl21

sl7

sl30

sl39

U posjeti srpskim povratnicima kod Bosanske Krupe

Izvor: Nezavisne novine, 27.12.2015.

Život ni nakon deceniju i po od povratka srpskog stanovništva u podgrmečka sela u Bosanskoj Krupi nije lak, ali se trude održati svoju tradiciju, a teškim radom, bez sigurnih primanja, iškolovati djecu.

Odlučili smo ih posjetiti, i to Veliki i Mali Radić, gdje žive srpske porodice, mahom starije populacije, i imaju crkvu i područnu školu koju pohađaju djeca svih okolnih sela.

Selo Veliki Radić pripada FBiH, a jedina veza sa pravoslavnom tradicijom im je lokalni sveštenik Karađorđe Derajić, koji nekoliko puta sedmično prelazi oko 30 kilometara u jednom pravcu kako bi obišao ove mještane, održao molitvu u seoskoj crkvici i čas vjeronauke.

Pored oca Karađorđa, ove srpske porodice malo ko i obilazi, a naša posjeta posebno je obradovala dvadesetak mališana koji pohađaju područnu školu u Velikom Radiću. Oni su nam u znak dobrodošlice sa vjeroučiteljem priredili predstavu u duhu Svetog Nikole i Božića, dok su njihovi roditelji tapšali u prvim redovima male učionice, vidno ponosni na mališane koji pjevaju duhovne pjesmice.

Dragana Došen, učenica petog razreda, već od sljedeće školske godine moraće na dalje školovanje da ode u grad kao i većina ovdašnjih đaka.

„Ne dobijamo često nikoljdanske paketiće, ali u školi nam je inače lijepo, družimo se, a i učitelji su dobri. Ovo je škola samo za učenike do petog razreda, a kasnije svi idu dalje uglavnom u Bosansku Krupu“, priča Dragana.

Tako je, kažu mještani, u svim selima, pa i u njihovom. Mladi odlaze u grad u školu, a na selo se rijetko ko vraća. Zbog toga u ovom selu živi uglavnom starija populacija i bavi se poljoprivredom i stočarstvom.

Kako nam je ispričala grupa mještana, život u selu nije lak, ljudi uglavnom drže stoku i obrađuju zemlju, a od povratka u selo ništa se puno nije promijenilo u njegovom razvoju.

„Nemamo firme gdje bismo se zaposlili, samo jednu pilanu u selu. Svi imamo stoku, obrađujemo zemlju i prodajemo mlijeko, od toga mahom živimo i školujemo djecu. Mnogo radimo, mala su primanja, ali trudimo se da negdje djeci obezbijedimo bolju budućnost. Njima je najteže kada dođe vrijeme da odu u grad, jer to su seoska djeca, skromna i čestita. Ako ih pošaljemo dalje u školu ovdje u Federaciji, strahujemo jer se nisu odvajali od roditelja, a nacionalne različitosti su prisutine među omladinom. Opet ako ih pošaljemo negdje u RS, teže se uklapaju jer ne uče nastavu po istom planu i programu“, kažu mještani.

Ljiljana Jeličić ima troje djece, dvije kćerke su na školovanju u Banjaluci, dok sin pohađa prvi razred lokalne škole.

„Djeca najviše srpski jezik, ćirilicu i srpsku istoriju uče od našeg oca Karađorđa. Da nije njega, oni ne bi znali dosta toga što djeca inače uče u školama u RS“, kaže Jeličićeva.

Roditelji i sveštenik trude se da djeci usade korijene tradicije koju će nositi sa sobom kuda god ih život bude odveo.

Prema riječima sveštenika Karađorđa, u crkvi se trude da djeci redovno drže pravoslavnu vjeronauku.

„Nažalost, djece je malo kao i u mnogim selima, ali 20 đaka je dovoljno da škola funkcioniše. Broj djece je sve manji, ali nadamo se da će Gospod pomoći, te da ove mlade ljude izvedemo na pravi put, a to je put istine, vjere i tradicije. Treba da budu svjesni svog postojanja u ovim krajevima i da stoje na svome, a koliko će djece biti i do kada će se rađati u ovom selu, to je i do onih koji treba da rađaju, ali i do mnogih drugih faktora koji određuju uslove života u ovom selu. Naša djeca pohađaju pravoslavnu vjeronauku i nemamo nikakvih problema sa izvođenjem vjerske nastave jer imamo podršku od nadležnih“, ističe sveštenik Karađorđe.

Ovom svešteniku nije teško da putuje mnogo kilometara kako bi u Velikom Radiću održao časove vjeronauke i liturgiju za lokalno stanovništvo. On pored toga u Bosanskoj Krupi drži časove vjeronauke za 18 đaka uzrasta od petog do devetog razreda.

Prema njegovim riječima, broj stanovništva u Malom i Velikom Radiću znatno se smanjio posljednjih godina jer se u te krajeve vraća uglavnom starije stanovništvo, dok se mladi, kada odu, više ne vraćaju.

Kako ističe, u Velikom i Malom Radiću trenutno ima stotinak pravoslavnih domaćinstava. Povratak srpskog stanovništva je počeo oko 2000. godine i traje i danas. Mnoga domaćinstva su obnovljena, ali ima i onih koja čekaju neka bolja vremena.

Podgrmečka sela Mali i Veliki Radić napustili smo puni srdačnosti ovog gostoljubivog stanovništva.

Bosanska Krupa 1

Bosanska Krupa 2

Bosanska Krupa 3

Санска удружења „Подгрмеч“ и ЗУС „Грмеч“ у организацији промоције књиге др Васе Предојевића

Најава промоције књиге „Понор зла“ др Васе Предојевића

У Приједорском позоришту 25.01.2016. са почетком у 18.00 часова одржаће се промоција књиге „Понор зла“ др Васе Предојевића.

На састанку иницијативног одбора за промоцију, у четвртак 24. децембра 2015. г. у Приједорском позоришту, договорен је састав одбора, промотер, сатница и мјесто одржавања промоције.

Предсједник одбора је новинар Славко Басара из Приједора, члан одбора за културу Удружења „Подгрмеч“ , а уз њега из Удружења „Подгрмеч“, подршку ће у организацији промоције бити и предсједник Удружења Рајко Миљевић и чланице поменутог одбора, Сњежана Делић и Милена Мрђа. У одбору за промоцију су и Бранислав Мартић и Дејан Рунић из Завичајног удружења Сањана „Грмеч“, проф. Миленко Вучковић из Приједора, бивши директор ОШ „Десанка Максимовић“, браћа Миљуш из Приједора, Александар и Небојша.

На радном састанку иницијативног одбора за промоцију са директором Приједорског позоришта господином Зораном Барошем договорен је термин одржавања, 25. јануар 2016., 18.00 часова.

Уз поменути одбор, уз др Васу Предојевића те вечери ће уз њега бити и пријатељи и сарадници књижевник Ранко Павловић из Бање Луке, који је и рецензент књиге, као и пјесник Ђуро Тркуља из Лушци Паланке.

Надамо се да ће промоцију, својим присуством, подржати и бројни познати људи Подгрмеча које је др Васо Предојевић поменуо у свом последњем дјелу.

dr Vaso Predojevic 30 Grmecke sportske igre II

dr Vaso Predojevic 32 Grmecke sportske igre

dr Vaso i Slavko Basara i Djuro Trkulja

dr Vaso Predojevic i Slavko Basara

dr Vaso Predojevic i svi na Grmeckim zvucima

dr Vaso Predojevic 33 Grmecke sportske igre - Grmecki zvuci II

ponor zla dr vaso - odbor

Донација Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске за реконструкцију Спомен-Дома Бојиште, 24.12.2015.

Бојиште, Сански Мост, 24.12.2015.

Пројекат реконструкције Спомен-Дома у мјесту Бојиште у општини Сански Мост, који је Удружење „Подгрмеч“ покренуло израдом пројекта реконструкције и презентацијом пројеката на Оснивачкој скупштини Удружења 30. августа 2014. године, реализацијом донације Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске, постаје реалан и изводив.

Објекат који је некада имао вишеструку намјену и био средиште друштвених активности овог подгрмечког мјеста по плану реконструкције задржао би у потпуности изглед и намјену.

Промоцији значаја обнове овог пројекта за повратнике у Подгрмеч, Удружење је прошле године посветило посебну пажњу. Промовисан је пројекат обнове путем властите интернет странице www.podgrmec.com, а 25. октобра 2014. године у Спортској дворани „Младост“ у Приједору одржан је тим поводом и хуманитарни концерт.

Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске подржало је овај пројекат донацијом кровопокривачког материјала. Овом подршком испуњено је обећање Министра Чордаша,  дато прошле године, да ће обнову овог објекта, значајног за будући привредни и друштвени живот повратника, радо подржати.

Удружење „Подгрмеч“ ће ускоро формирати одбор за обнову у чијем саставу ће, осим представника удружења, бити и власници неколико успјешних грађевинских компанија, који су показали жељу за подршком овом пројекту. Надамо се да ће уз њихову подршку овај објекат на прољеће добити кровиште и тиме бити спријечено његово даље пропадање.

Удружење ће и у сљедећој години наставити са кандидовањем пројекта обнове и реконструкције овог објекта Министарствима која се баве проблематиком одрживог живота повратника.

Animacija Doma

Osnivacka Skupstina Udruzenja - Prezentacija Spomen Doma

Cordas

g11

g16

g17

g25

g34

g36

g33

 

 

 

 

 

Стигла донација за реконструкцију Храма Преображења господњег у Мајкић Јапри

Мајкић Јапра, Ђукановићи, 22.12.2015.

Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске подржало је пројекат реконструкције и санације Храма Преображења господњег у Мајкић Јапри донацијом у грађевинско-занатском материјалу.

japra 5
japra 6

japra 3

japra 7

Порука Јереја Алена Марића Јапранцима:
ДРАГИ МОЈИ ЈАПРАНЦИ! ДАНАС НАМ ЈЕ СТИГАО КОМПЛЕТ МАТЕРИЈАЛ ЗА КРОВНУ КОНСТРУКЦИЈУ, КОЈИ СМО ДОБИЛИ ОД МИНИСТАРСТАВА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. НАРАВНО У СВЕМУ ТОМЕ НАМ ЈЕ НАЈВИШЕ ПОМОГАО ГОСПОДИН ЗОРАН КАРИЋ, КАКО БИ СМО ДОБИЛИ ТАЈ МАТЕРИЈАЛ. ОВИМ ПУТЕМ МУ СЕ И ЈАВНО ЗАХВАЉУЈЕМО, ТАКО ДА ЋЕ НАШ ХРАМ У МАЈКИЋ ЈАПРИ ИДУЋЕ ГОДИНЕ ДОБИТИ И СВОЈ КРОВ.
САД НАМ ПРЕОСТАЈЕ ДА ПРИКУПИМО НОВЧАНА СРЕДСТВА КАКО БИ СМО МОГЛИ ДА ТАЈ МАТЕРИЈАЛ И УГРАДИМО, ТЕ ВАС ОВИМ ПУТЕМ МОЛИМО ДА ПОМОГНЕТЕ КО КОЛИКО МОЖЕ. ВАШЕ МАЛО, ХРАМУ МОЖЕ ДА ЗНАЧИ ПУНО.

ЈЕРЕЈ АЛЕН МАРИЋ

Жиро рачун за подршку: СберБанк 567 363 270000 2174

 

 

Позив предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте за евидентирање имовине избјеглих и прогнаних лица и осталих оштећених грађана која се налази у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији

Поштовани земљаци, даме и господо,

Савез Срба из региона креће 15.  децембра 2015. године у евидентирање отете, уништене, општећене, неадекватно обновљене,  неадекватно размјењене и неадекватно продате имовине избјеглих и прогнаних лица из Хрватске, Босне и Херцеговине (Федерација БиХ) и Словеније који живе расејани широм свијета и имовине осталих оштећених грађана која се налази у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији.  Евиденција имовине ће трајати три мјесеца тј. до 15. марта 2016. године.

Први циљ акције Савеза Срба из региона јесте да се изврши, у што већој мјери, евиденција отете, уништене, општећене, неадекватно обновљене,  неадекватно размјењене и неадекватно продате имовине путем попуњавања обрасца.  Образац за евидентирање имовине налази се на сајту нашег Савеза Срба из региона (www.ssr.org.rs). Образац је могуће попунити само на сајту наше организације електронским путем тј. није га могуће штампати и ручно попуњавати. Након што лице попуни образац потребно је на крају обрасца само да клике на ријеч Пошаљи и образац ће бити послан у нашу базу.

Други циљ акције Савеза Срба из региона јесте да, након завршетка евиденције имовине, ангажује угледне стручњаке који ће извршити анализу прикупљеног материјала и урадити свеобухватан извјештај са прецизним подацима о систематском кршењу људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана. Извјештај ће бити преведен на енглески језик а затим послан на адресе свих  значајних међународних организација, као што су Уједињене нације, Европска унија, ОСЦЕ, Савјет Европе и друге. Извјештај ће бити доступан и на нашем сајту.

Савез Срба из региона ће тражити, прије свега од Европске уније тј. од њених институција: Европског парламента, Европског савјета, Савјета министара и Европске комисије да изврши притисак на Хрватску, Босну и Херцеговину и Словенију да поштују Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода; да Хрватска испуни преузете обавезе потписивањем Уговора о приступању Европској унији крајем 2011. године и да Босна и Хецеговина  испуни Анекс 7 Дејтонског мировног споразума који се односи на повратак имовине избјеглих и расељених лица.

Једини попис имовине избјеглих и прогнаних лица урађен је још 1996. године а Извјештај тек 2001. године. Нажалост, у претходне двије деценије  нису предузете никакве мјере и активности да се међународне организације и међународна јавност упозна са подацима о систематском кршењу људских права избјеглих и прогнаних лица  који су наведени у Извјештају из 2001. године и да објасне да није могуће успоставити односе међусобног поштовања и повјерења међу државама насталим на простору бивше Југославије без проналажења правичног и трајног рјешења овог питања.

Главни разлог због чега Савез Срба из региона креће у евиденцију отете, уништене, општећене, неадекватно обновљене, неадекватно размјењене и неадекватно продате имовине избјеглих и прогнаних лица и осталих оштећених грађана која се налази у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији јесте јер су подаци из пописа имовине из 1996. године застарјели и у једном дијелу промјењени. Наиме, један мањи дио наших земљака и оштећених грађана је повратио, продао или размјенио имовину, другом дијелу су обновљене куће и др. Дакле, подаци из пописа имовине из 1996. године не могу да се користе према међународним организацијама и међународној јавности.

За више информација о нашој акцији и начину попуњавања обрасца можете се обратити путем емаила info@ssr.org.rs  или назвати на слиједеће телефоне: 011 3820 250 (канцеларија у Београду), 021 6613 600 (канцеларија у Новом Саду) и на број мобилног телефона 064 1162 109.  Такође, у случају да су потребна додатна појашњења можете и мене позвати на мој број мобилног телефона 063 76 86 837.

Радно вријеме  канцеларије у Београду (ул. Краљице Марије 47, код Вуковог споменика)  је уторком и четвртком од 9 до 15 часова а понедјељком, сриједом и петком од 14 до 20 часова.

Радно вријеме канцеларије и Новом Саду (ул. Булевар ослобођења 26) је понедјељком, сриједом и петком од 9 до 15 часова а уторком и четвртком од 13 до 19 часова.

С поштовањем,

Предсједник Савеза Срба из региона
Миодраг Линта

———————————————————————

Образац за евидентирање отете, уништене, оштећене, неадекватно обновљене, неадекватно размјењене и неадекватно продате имовине избјеглих и прогнаних лица и осталих оштећених грађана која се налази у Хрватској, БиХ и Словенији

Школа у Трамошњи код Оштре Луке има само једног ђака

 Трамошња 20/12/2015 | Извор: РТРС

Трамошња је данас једно од наслабије насељених мјеста на подручју Општине Оштра Лука. До њега се долази преко федералне општине Сански Мост. Путеви су лоши, а младих људи готово да и нема. О томе најбоље свједочи подручна школа, која је у саставу Основне школе „Јосиф Панчић“ у Козици. У њој је данас свега једна ученица, па се оправдано страхује да ће њеним преласком у више разреде школа у Трамошњи заувијек престати да ради.

Nikolina Arsenić jedini đak u Tramošnji - Foto: RTRS

 

Из године у годину у Трамошњи је све мање становника. Према посљедњем попису свега је осамдесет становника, док је њихов стварни број негдје око 50, за разлику од прије три деценије када је ово село бројало хиљаду становника. Због лоших услова живота, ово село данас је готово пусто.

Тренутно је претежно старачко становништво, а према задњем попису има осамдесет мјештана.

Учитељица Мира Мушић већ шесту годину предаје у подручној школи у селу Трамошња. Истиче да су услови за рад добри, али да овој школи недостају ученици. Наставу тренутно похађа само једна ученица Николина Арсенић, која похађа пети разред.

Николина до школе, у једном правцу, пјешачи три и по километра. Скромна дјевојчица не хвали се својим школским успјесима, али истиче да јој највише недостаје друштво с којима би заједно ишла у школу.

Велико је питање да ли ће школа у Трамошњи радити идуће школске године, а како истичу мјештани, ако се затвори школа то ће значити да је живот заувијек напустио ово село.

 

Босанска Крупа – Дјеци повратницима подијељени пакетићи

Босанска Крупа- Дјеци повратницима подијељени пакетићи, 18.12.2015. Извор РТРС

На подручју Великог Радића, који се налази у саставу федералне општине Босанска Крупа, вратило се нешто више од стотинак мјештана. У подручној школи наставу похађа само двадесет ученика.
Поводом предстојећих празника овим малишанима данас су уручени пакетићи. Ученицима подручне школе из Великог Радића данас су из Бањалуке стигли никољдански пакетићи, како би им уљепшали предстојеће празнике. За своје госте, малишани из Великог Радића припремили су и пригодну приредбу.

На лицима малишана из Великог Радића радост због добијених празничних пакетића.
„Много се радујем што сам добио пакетић и јако су лијепи“ рекао је малишан Милорад Бероња.
„Мене је јако обрадовала ова посјета, добили смо много поклона и радујемо се будућим празницима“, каже дјевојчица Драгана Дошен.
На простор Погрмеча вратио се мањи дио српске популације, која данас живи у прилично тешким условима. Због тога је одлучено да пакетићи доспију тамо гдје су и најпотребнији.
„У Велики Радић баш зато што овдје живи српска популација, а поводом Светог Николе, да их увеселимо и да их обрадујемо“ рекла је Мира Поповић из Бања Луке.
„Српском народу, дјеци нашој, да осјете радост Светог Николе, а ово су овдје повратничке породице, не ради нико и живе од сточарства, и оно што произведу, то и продају“, каже Драган Веслаћ из Бања Луке.
Школа у Великом Радићу некада је била препуна ученика. Данас их је знатно мање, али дјечији жагор свједочи да у овом селу још има живота.
„Нажалост, дјеце је мало, али је данас свагдје мало дјеце, имамо их двадесет, сасвим довољно да школа функционише“, рекао је протојереј-ставрофор Карађорђе Дерајић.
Срба на Грмечу је све мање, али дјечији осмјеси дају наду да Велики Радић и околна села ипак неће остати пуста.

Јавни оглас Федералног Министарства расељених особа и избјеглица

Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05), člana 27. Zakona o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/05), Uputstva o načinu i procedurama odabira korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica („Službeni glasnik BiH“,broj: 48/06),  Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica objavljuje

J A V N I   P O Z I V

Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine

za podnošenje prijava za obnovu  i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine

 

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka dodjeljuje se u okviru implementacije Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju i Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine.

Sredstva će se osigurati iz Budžeta Federacije BiH „Transfer za raseljena lica i povratnike“, sredstava Kantona, općina, kreditnih sredstava i drugih donatora.

Implementator projekta je Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ili implementator definisan posebnim sporazumom.

KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU OBJEKATA

 OPĆI KRITERIJI

 Opći kriteriji su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike pomoći

 

Opći kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica:

  1. da je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, raseljena osoba u Bosni i Hercegovini ili povratnik sa prebivalištem u Federaciji Bosne i Hercegovine.
  2. da je iskazao namjeru za povratkom,
  3. da je utvrđen status vlasništva ili stanarskog prava nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije,
  4. da je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije,
  5. da se stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije smatra neuvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
  6. da on i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, a u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
  7. da nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajuće standarde o minimumu stambenih uvjeta.

I.1.) Dokaz o statusu izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnika

– Dokumenti kojima se dokazuje ispunjavanje općih kriterija da je potencijalni korisnik

pomoći izbjeglica iz BiH, raseljena osoba u BiH i povratnik je potvrda nadležnog organa

o statusu (za sve članove porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji):

  1. a) izbjeglica iz BiH svoj status dokazuje odgovarajućom potvrdom (izbjeglička

legitimacija/karton), uvjerenje o statusu izbjeglice iz BiH,

  1. b) raseljena osoba u BiH svoj status dokazuje potvrdom/pravosnažnim rješenjem

nadležnog organa općine privremenog boravka o statusu raseljene osobe,

  1. c) povratnik svoj status dokazuje potvrdom nadležnog organa općine povratka o

statusu povratka uz kopiju CIPS-ove lične karte izdate u mjestu prebivališta i

potvrde o prijavi prebivališta.

 

I.2.) Dokaz o namjeri za povratkom

– Izjavom podnositelja, koja se ovjerava od strane nadležnog organa općine povratka,

dokazuje se:

  1. da je iskazana namjera za povratkom,
  2. da je stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije neuvjetna za stanovanje u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
  3. da korisnik /nositelj domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva koji su prijavljeni za dobivanje pomoći u rekonstrukciji, od 1991. godine nemaju na teritoriju BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
  4. da korisnik nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajući standard o minimumu stambenih uvjeta.

I.3.) Dokaz o vlasništvu/ stanarskom pravu

– Dokumenti kojim se dokazuje vlasništvo/stanarsko pravo nad stambenom jedinicom

koja je predmet rekonstrukcije su:

  1. a) ZK (zemljišno-knjižni) izvadak-izvod iz katastarske evidencije, ne stariji od 6 (šest)

mjeseci, i / ili

  1. b) CRPC odluka-odluka Komisije za imovinske zahtjeve izbjeglice i raseljene osobe, i / ili
  2. c) Pravosnažno rješenje o povratku/stanarskog prava-rješenje nadležnog općinskog

organa o povratku i / ili uvođenju u posjed.

I.4.) Dokaz o kretanju

– Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekonstrukciju, koje izdaje nadležni

organ unutarnjih poslova dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine

imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

Potrebno je priložiti original uvjerenja o kretanju ili ovjerenu kopiju.

U izuzetnim slučajevima, kada se uvjerenjem o kretanju ne može pouzdano utvrditi

prebivalište na dan 30.04.1991. godine, kao dokaz prebivališta pribavlja se izjava dva

svjedoka, ovjerena od strane nadležnog organa općine povratka.

 POSEBNI KRITERIJI

 Ispunjavanje posebnih kriterija služi Komisiji za odabir korisnika kao osnova za

formiranje rang liste korisnika, poštujući načela transparentnosti i jednakopravnosti

pristupu pomoći za rekonstrukciju.

 Posebni kriteriji su:

  1. Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište i živi u uvjetima koji su ispod utvrđenog stambenog minimuma, uključujući i korisnike koji privremeno borave u improviziranim naseljima, kampovima, kontejnerima i slično.
  2. Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama kao što su:
  1. socijalna kategorija,
  2. osobe s onesposobljenjem/invaliditetom,
  3. samohrani roditelji, staratelji ili hranitelji porodice,
  4. šehidske porodice/porodice poginulih boraca,
  5. porodice nestalih osoba i
  6. bivši logoraši i demobilisani borci.
  1. Korisnici koji se nalaze u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju ili zadovoljavaju uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
  2. Broj i starosna dob članova domaćinstva koji su se prijavili za povratak na svoje

prijeratno prebivalište.

 

II.1.) Dokaz o povratku u prijeratno prebivalište

Povratak u prijeratno prebivalište dokazuje se kopijom lične/osobne karte, kojom se dokazuje da korisnik ima prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj se nalazi objekat/stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije i potvrda nadležnog općinskog organa ili drugog nadležnog organa da je povratnik.

 

II.2.) Dokaz o pripadnosti određenim skupinama

II.2.a) socijalna kategorija svoj status dokazuje relevantnim dokazima i to: posljednji

          ček od penzije, dokaz da se radi o korisniku socijalnih davanja od nadležnog

centra za socijalni rad ili nadležne općinske službe za socijalnu i dječiju

zaštitu, dokaz da se radi o civilnoj žrtvi rata i da ostvaruje/ne ostvaruje prihode

po tom osnovu,

 

II.2.b.) status lica sa invaliditetom dokazuje se rješenjem koje se pribavlja od strane

           nadležnog organa (ratni vojni invalid, lica sa urođenim ili stečenim

invaliditetom i sl.),

 

II.2.c.) status samohranog roditelja, staratelja ili hranitelja dokazuje se relevantnim

           dokazom koji se pribavlja od strane nadležnog centra za socijalni rad ili

općinskog organa uprave, nadležnog za poslove socijalne i dječije zaštite kod

kojeg se vodi službena evidencija,

 

II.2.d.) status šehidske porodice / porodice poginulih boraca dokazuje se potvrdom

            koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena

evidencija,

      II.2.e.) status porodice nestale/ih osoba dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od

strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.f.) status bivšeg logoraša dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane

nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija, status

demobilisanog borca dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane

nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija.

 

II.3.) Dokaz o boravku u kolektivnim oblicima zbrinjavanja i alternativnom

     smještaju

  1. činjenica da se korisnik nalazi u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju dokazuje se potvrdom nadležnog organa na čijoj teritoriji se nalazi kolektivni centar ili alternativni smještaj.
  2. činjenica da korisnik zadovoljava uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj dokazuje se potvrdom nadležnog organa općine, kantona, entiteta u kojem korisnik privremeno boravi.

 

II.4.) Dokaz o brojnosti porodice

Brojnost porodice koje imaju više članova domaćinstva i njihova starosna dob, koji su se prijavili za povratak, dokazuje se kućnom listom, ovjerenom od strane nadležnog općinskog organa.

Uz ovjerenu kućnu listu korisnik je dužan priložiti rodne listove za maloljetne članove, odnosno ovjerenu kopiju lične/osobne karte za punoljetne članove porodice.

Podnošenje prijava i dokumenata

      Prijave za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka u okviru

implementacije „Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog

materijala i sredstava za ugradnju“ i „Programa obnove stambenih jedinica po

sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciju Bosne i

Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine sa potrebnom dokumentacijom

kojom se dokazuje ispunjavanje svih općih i posebnih kriterija, dostaviti na protokol

Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica svakim radnim danom od 08,00

sati do 16,00 sati, ili poštom na adresu: Federalno ministarstvo raseljenih osoba i

izbjeglica, Alipašina 41, 71 000 Sarajevo, sa naznakom: „ZA JAVNI POZIV  ZA   

     DODJELU POMOĆI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU STAMBENIH JEDINICA U  

     CILJU POVRATKA“.

    

Prijave za rekonstrukciju stambenih jedinica podnose se uz posebno popunjen obrazac koji će biti dostupan na šalterima općina boravka i općina povratka, u prostorijama Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Vilsonovo šetalište br. 10 i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica

www.fmroi.gov.ba, gdje će biti objavljen i tekst Javnog poziva.

  Javni poziv traje od 02.11.2015. godine do 31.12.2015.godine, i bit će objavljen u  

  dnevnim novinama

Prijave koje budu kompletne i dostavljene u roku iz prethodnog stava bit će uzete u razmatranje od strane Komisije za odabir korisnika.

 

Žalba: Žalbe se podnose Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica,

Alipašina 41, 71000 Sarajevo  u  roku od 15 dana od dana javnog oglašavanja rang

liste potencijalnih korisnika, koja će biti objavljena na oglasnoj ploči Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Kantona, Općina povratka i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica www.fmroi.gov.ba.

Napomena: Prijave/molbe/zahtjevi potencijalnih korisnika, koji se nalaze na utvrđenim rang listama iz 2012. godine, smatrati će se nevažećim, objavljivanjem rang listi po ovom Javnom pozivu.

 

M I N I S T A R

Edin Ramić

Broj:04-36-1-1853-1/15

Sarajevo, 26.10.2015

s8

s6

s3

s1

Copyright © 2015 Podgrmeč. All rights reserved. Web Design and Developement by: Studio Brown