Close

Archive for category: Новости

Промоција седме књиге подгрмечког писца Ђуре Тркуље у Копривни

Копривна – Оштра Лука, 17.10.2016.

У основној школи „Десанка Максимовић“ у Копривни одржана је промоција седме по реду књиге подгрмечког писца Ђуре Тркуље.

Промоција збирке пјесама „Жеље и поруке“ отпочела је у 18.00 часова уз присуство бројних пријатеља, рођака и поштовалаца овог ангажованог подгрмечког књижевника коме је Копривна родно мјесто.

Уводне бесједе о књигама, стваралаштву и његовом животу и раду говорили су радне колеге из ОШ „Десанка Максимовић“ из Приједора, Миленко Вучковић, Марија Гламочанин, Драган Гњатић, као и Бранислав Кецман предсједник СКПД „Просвјета“ из Приједора.

Захваљујући се својим пријатељима на подршци и лијепим ријечима Ђуро је читао присутним пјесме из ове књиге и својих ранијих издања.

Седма по реду књига је збирка захвалности и жеља изражена у стиху, а посвећена пријатељима, породици и свом завичају.

На коктелу након промоције, Ђурини пријатељи, који су стална подршка у објављивању и промовисању његових дјела, обећали су подршку за сљедећу, највјероватније бањалучку промоцију нове књиге.

Освећење Црквене сале и Спомен обиљежја у Јелашиновцима 18.09.2016.

Сански Мост, Јелашиновци, 02.09.2016. – обавјештење и позивница

Српска Православна црквена општина Јелашиновци обавјештава и позива све људе добре воље на освећење Црквене сале и освећење Спомен обиљежја палим борцима и цивилима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Парохије Јелашиновачке.

Црквена сала и Спомен чесма изграђени су у порти Храма Св. Јована Крститеља у Јелашиновцима.

Освећење ће се обавити у недјељу 18. септембра 2016. године.

Програм:

  • Дочек Епископа бихаћко-петровачке епархије, владике Атанасија – 09.30 ч.
  • Света архијерејска литургија
  • Освећење Спомен обиљежја и Црквене сале
  • Свечани ручак

Црквена сала и Спомен обиљежје су ктиторски поклони свом завичају успјешног привредника из Пуле, господина Јове Добријевића.

Уз захвалност на овако вриједним поклонима нашем завичају, преносимо искрени позив ктитора да се окупимо у што већем броју, запалимо свијеће и поменемо наше пале борце и настрадале цивиле и свједочимо предаји објекта црквене сале мјештанима Парохије Јелашиновачке.

Добро дошли!

alen

Промоција књиге Ђуре Тркуље – „Албум сјећања“ у Приједору, 29.08.2016.

Приједор, 29.08.2016., ОШ Десанка Максимовић

У Приједору, у Основној школи „Десанка Максимовић“, Ђуро Тркуља, подгрмечки пјесник и приповједач, промовисао је своју шесту по реду објављену књигу – „Албум сјећања“.

Тркуља је у шездесетогодишњем књижевном раду иза себе оставио четири збирке пјесама: „Грмечки пупољци“, „Глас душе“, „Јесењи цвјетови“ и „Христољубље и збирку приповједака „Грмечки горштаци“.

Овај подгрмечки писац и ангажовани друштвени радник и привредник, рођен је 1939. године у Копривни код Санског Моста,  скоро свој радни вијек до 1995. године провео је у Лушци Паланци.

Као професор српског језика радио је у Основној школи „Симо Миљуш“ у Лушци Паланци. У току 40-годишњег радног вијека обављао је и послове политичког функционера у општини Санки Мост, директора фабрике „УНИС“ Лушци Паланка, кустоса-историчара у Меморијалном центру Корчаница и друге.

У вријеме ратног егзодуса 1995. године нашао је руку спаса у Основној школи „Десанака Максимовић“ гдје је био радно ангажован до пензионисања 2002. године, када се враћа у своју Лушци Паланку.

Књижевним и новинарско-публицистичким радом бави се од ране младости: од сарадње у часопису „Млади графичар“ у Загребу, бањалучком „Гласу“, сарајевском „Ослобођењу“, „Задругару“, „Просвјетном листу“, …

Као историчар сарађивао је на уређењу бројних историјских публикација и монографија.

Дугогодишња друштвено-образовна, културна и привредна активност награђена су му бројним наградама и признањима.

„Албум сјећања“ је циклус занимљивих, сјетних и топлих завичајних прича, историјских чланака, и феномена Подгрмеча.

У свом обраћању на промоцији, Ђуро Тркуља, осим бројним пријатељима који су га до сада подржавали у објављивању и промовисању књига, посебно се захвалио бившем директору Основне школе „Десанка Максимовић“ професору Миленку Вучковићу на несебичној подршци коју је добијао од ове установе. Подршку овој промоцији пружило је и СКПД „Просвјета“ из Приједора.

На крају промоције, подржан од својих вишегодишњих пријатеља и сарадника, Ђуро Тркуља је најавио своју нову књигу, чију би промоцију, како је он саопштио, могли ускоро очекивати у његовој родној Копривни.

Освећен Храм Св. Апостола Марка у Дабру

Дабар, 28.08.2016.

Епископ бихаћко-петровачки Атанасије освештао је обновљени Храм у Дабру, а након тога служио Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства Епархије, протојереја-ставрофора Петра Миловца, јереја Владимира Максимовића и епархијског ђакона Николе Перковића.

Храм Св. Апостола и Јеванђелиста Марка у Дабру саграђен је 1891. године, а освећен 1894. године. У септембру 1995. године Храм је спаљен, а 2008. године почело је прикупљање средстава за његову обнову. Храм је у потпуности обновљен и опремљен и предат вјерницима на употребу.

Након литургије, уз пригодну бесједу о празнику Успења Пресвете Богородице, Епископ Атанасије је посебно нагласио значај духовне обнове и снаге коју пружају овакви догађаји када се вјерни народ сабира око својих Храмова и огњишта.

Куму Храма, Обраду Црномарковићу, Епископ Атанасије уручио је архијерејску захвалницу, а поменути су и похваљени сви добротвори, чланови Одбора за обнову и сви они који су дали допринос и подржали обнову Храма.

Јереј Ален Марић захвалио се бројним добротворима и појединцима на подршци и помоћи у обнови, а многобројним вјерницима упутио посебну захвалност на подршци јер су великим одзивом увеличали овај за Дабране значајан догађај.

Интервју министра Давора Чордаша за Независне новине – Регионали програм стамбеног збрињавања

Извор – Независне, 03.05.2016.

Регионални програм стамбеног збрињавања је подбацио јер је умјесто 5.400 људи у БиХ број спао на трећину, а збринуто је тек неколико десетина, рекао је Давор Чордаш, министар за избјеглице и расељена лица РС. „Оно што је мени изнимно драго је што сам помогао да се збрине барем 50 обитељи, али у мојој глави се врти бројка од 600 (објеката). Зато не могу бити радостан јер не испуњавамо оно за шта смо добили шансу. Највеће је разочарање што имамо неколико десетака обновљених објеката, а спомињали смо тисуће“, истакао је Чордаш у интервјуу за „Независне“.

НН: За БиХ је било планирано сто милиона евра за Регионални програм стамбеног збрињавања. Гдје смо данас?

ЧОРДАШ: Програм је на разини Хрватске, Црне Горе, Србије и БиХ и почео је прије четири године великом међународном донаторском конференцијом. Судјеловали су ЕУ, земље чланице ЕУ и САД и они су највећи донатори. Као што то обично буде код нас, нажалост, од одлично замишљене идеје реализација иде врло лоше. Од 5.400 стамбених јединица, од чега 4.200 у РС, колико је биле предвиђено да се изгради у БиХ, сада говоримо о 1.868 укупно, од чега 1.050 у РС. И опет изгледа да смо се негдје прерачунали јер на овај начин како се цијели пројекат води мислим да то иде погрешно.

НН: Гдје су проблеми, ко је одговоран за те застоје? Донатори или ми?

ЧОРДАШ: Има проблема и на страни донатора, јер се стално измишљају неки нови увјети и процедуре, али ја увијек пођем од нас. Јер, има ту сигурно и политике. Зна се тко су министри у ФБиХ и Брчко дистрикту, а у РС је друга политичка опција на разини БиХ, тако да је сад од нас петоро три Бошњака, један Србин и један Хрват. Знате, кад имате људе без игдје ичега, који 20 година чекају и надају се, немамо право стално измишљати нове увјете и процедуре. Сад се тражи да немају имовину у Хрватској и Србији, што у пракси значи да се провјеравају Хрвати и Срби, док се Бошњаци углавном ни не провјеравају.

НН: Како то да се не провјеравају?

ЧОРДАШ: Сустав је такав да се имовина провјерава само у Хрватској и Србији, а управо су од тамо протјерани углавном Срби или Хрвати. У БиХ се формално провјерава, али у пракси се само у Хрватској и Србији траже потврде да вам тамо надлежни уреди службено доставе да та и та особа нема имовину, али не само он већ и његови чланови обитељи. Па ви сад замислите, ако је он 1991. био пријављен са својом обитељи, сада његова дјеца имају 40 и више година и логично је да имају нешто своје. А њих се онда скида с листе. А уз то додајте грађевинске дозволе, процедуре, а прије рата у многим селима нисте ни имали грађевинске дозволе за куће. По мом мишљењу, начин управљања пројектом је потпуно погрешан. Избачена је комисија за избјеглице, коју је именовало Предсједништво БиХ, под изговором да се она не састаје. Ми, надлежни министри смо чланови те комисије. Па хајмо онда рећи једни другима да нећемо да се састајемо, а не да се избацује комисија, која има девет чланова, по три из сваког народа, који заједно одлучују о пројектима за припаднике сва три народа. То је преузело Министарство за избјеглице и људска права, које је увело некакав тим за имплементацију, некакве помпезне пројект менаџере и слично. Али ни то тијело се не састаје. А већи проблем је да то тијело није ни компетентно јер комисију је именовало Предсједништво. И умјесто да помажемо људима, ми се бавимо процедурама и формирањима некаквих управних одбора.

НН: Има ли ту проневјере средстава?

ЧОРДАШ: Не, да не би људи мислили да се догађају неке нерегуларности, новац је све вријеме у Еуропској развојној банци у Паризу. Ми од тога не видимо ни марке, тај новац се директно користи за плаћање извођача и слично. Мени се чини да овдје има и политичке позадине, јер да је остала комисија представници сва три народа би одлучивали гдје је приоритет за који народ у односу на пристигле захтјеве.

НН: Колико људи стварно може очекивати да ће ријешити стамбено питање?

ЧОРДАШ: Ја бих волио кад би то могао бити тај број од 1.860 за 5.400 људи у БиХ, али тај број је сигурно недостижан. Ја да сам на мјесту донатора ја више не бих држао та средства и питао бих можете ли ви или не можете то имплементирати.

НН: Може ли се рећи да је пројекат пропао?

ЧОРДАШ: Не бих користио тако тешку ријеч, али је подбацио сигурно. Јер, ако смо сад спали на трећину од првобитног броја, то већ много говори. Па ми смо 20 кућа за Србе изградили буквално на мишиће. Сад једва идемо са 30, а требало је да имамо 600. Значи, од 600 ми радимо 50 и онда причамо да нешто радимо. Оно што је мени изнимно драго је што сам помогао да се збрине барем тих 50 обитељи, али у мојој глави се врти бројка од 600. Зато не могу бити радостан јер не испуњавамо оно за шта смо добили шансу. Највеће је разочарање што имамо неколико десетака обновљених, а спомињали смо тисуће. Што се тиче Хрвата, још ниједна кућа у Регионалном програму није обновљена.

НН: Може ли се на крају рећи да су се кола сломила на оним најслабијим?

ЧОРДАШ: Још не бих рекао да су се сломила, али се ломе јер наши драги пријатељи у Сарајеву више воле да се хвале хрпом папира него људима збринутим на терену. Ми смо с тим људима свакодневно на терену и видимо да у нама виде једину шансу и наду. Ми им једино можемо рећи да ћемо као Јединица за имплементирање пројекта све завршити што буде пројектирано. То можемо гарантирати јер имамо људе обучене који су то спремни одмах урадити. Али да то дође до нас, све више личи на Сизифов посао. У ФБиХ из дијела пројекта БХ1 ниједна кућа није урађена, ни за Србе ни за Хрвате. И зато кажем да не можемо бити равнодушни да ту нема утјецаја политике. А жртве су људи који су и социјално и емотивно најосјетљивије категорије у земљи. Бирократија спречава затварање колективних центара.

НН: Постоје ли други пројекти Министарства?

ЧОРДАШ: Наравно. Уз наше редовне програме, које ћемо завршити у години, имамо неколико пројеката који нажалост стоје. Посебно ми је жао што су нам отежали начин имплементирања пројекта ЦЕБ 2, кредитна средства од око 18 милиона еура за РС. НС РС је одобрила прошле године кредит, Министарство финансија је све урадило што је требало. Резултат је да се ми већ годину дана вртимо укруг у папирологији, а ријеч је о распуштању колективних и алтернативних центара. Ми смо тим људима најавили да ће то кренути, али ево, ту смо гдје смо. То је апсурд.

НН: Колико је у РС остало тих центара који још нису ријешени?

ЧОРДАШ: Имамо још 163 обитељи у колективним центрима, од чега је највише у Добоју, гдје није класични колективни центар и гдје увјети нису нешто посебно тешки. Најтеже је у Кладарима, јер се ту ради о људима којима је потребна туђа њега и помоћ. Неће бити откупа станова из Регионалног програма.

НН: Каква је ситуација с Регионалним програмом у региону?

ЧОРДАШ: Србија је највише напредовала и највише су искористили средстава. Хрватска је запела са својим пројектима јер су радили углавном станове за социјално становање за људе који су изгубили станарско право. И они се сад на неки начин осјећају преваренима јер су очекивали да ће добити станове. Досад је изграђено тридесетак станова, од којих је само пет пристало да уселе, остали не желе. Остали желе да откупе станове, али не могу. Исти проблем ће вјеројатно бити и код нас за ових 450. Ми се надамо да ће људи то ипак на крају прихватити.

Градоначелник Приједора у посјети Лушци Паланци, 12.02.2016.

Izvor, http://www.sanskimost.gov.ba/

GRADONAČELNIK PRIJEDORA IZRAZIO ZADOVOLJSTVO ZAPOŠLJAVANJEM POVRATNIKA U LUŠCI PALANKU

Gradonačelnik Prijedora Marko Pavić boravio je 12.02.2016. g. u posjeti Lušci Palanci gdje je sa Općinskim načelnikom prim.dr. Mustafom Avdagićem posjetio firmu Final Group, te sa mještanima razgovarao o kvalitetu života i projektima koji se trenutno realiziraju u ovom povratničkom naselju.

Gradonačelnik Pavić je posebno zadovoljstvo izrazio početkom rada firme Final Group, koja dijelom zapošljava i povratničko stanovništvo, te obećao podršku u daljem radu ove kompanije.

Načelnik dr. Avdagić je delegaciji iz Prijedora zahvalio na posjeti te najavio realizaciju projekta izgradnje novog dalekovoda koji će uveliko poboljšati snabdjevanje električnom energijom komplet stanovništvo i privredne subjekte na dionici puta Sanski Most – Lušci Palanka.

Јавни огласи Федералног Министарства за избјеглице и расељена лица

Удружење „Подгрмеч“, пратећи јавне огласе Федералног Министарства расељених лица и избјеглица, јавља се на огласе у области обнове инфраструктуре и подршке у пољопривреди.

Овом приликом информишемо чланове нашег Удружења, као и остале заинтересоване  грађане о распису јавног огласа наведеног Министарства да ће Удружење „Подгрмеч“ кандидовати у области инфраструктуре пројекат обнове Спомен-Дома, а у области пољопривреде опремање одбора за пољопривреду нашег Удружења још једним машинским прстеном.

Позивамо све заинтересоване да се информишу о јавним позивима на датим линковима испод слика позива.

http://fmroi.gov.ba/bosanski/j_oglasi/index.php#jpzsz

Огласи остају отворени двадесет дана од дана објављивања.

Срећно!

——————————————————————————————————————-

Федерално Министарство расељених лица и избјеглица

Јавни оглас за подношење пријава за програме помоћи одрживог повратка у циљу подршке у пољопривреди на простору Босне и Херцеговине.

Оглас је отворен 20. јануара и траје двадесет дана од објављивања!

Информације о јавном огласу и образац за подношење пријаве на линковима испод слике објаве огласа!

Federalno - poljoprivreda

Javni Oglas za podnosenje prijava za programe pomoci – poljoprivredna mehanizaija

http://fmroi.gov.ba/bosanski/j_oglasi/index.php#jpzsz

 

 

„Санско Прело“ у Старој Пазови у организацији Удружења „Сана“

Удружење „Сана“ Стара Пазова, 16.01.2016. – „Санско прело“

У организацији Удружења „Сана“, 16.01.2016. г. са почетком у 18.00 ч. , у ресторану Викторија у Старој Пазови, одржано је традиционално „Санско прело“.

У званичном дијелу програма наступили су: Мушка пјевачка група “Кордун“ Куд-а “Соко“ из Инђије, Женска пјевачка група Културне заједнице Крајина из Београда,  Удружење грађана Крајине „Зора“ из Крагујевца, Гуслар Огњен Андрић, Дабарска пјевачка група „Браћа испод Рујна“.

Програм су отворили домаћини, мушка и женска пјевачка група из Удружења „Сана“.

Предсједник Удружења „Сана“, Бранко Марјановић поздравио је госте и учеснике у програму у препуном ресторану Викторија, захвалио се учесницима, гостима и бројним организацијама које су пружиле подршку у организацији и најавио сљедећи догађај – Десети традиционални „Сански збор“ у Старој Пазови.

Током програма смјењивале су се традиционалне крајишке пјесме домаћих пјевачких изворних група и гостију из Београда, Крагујевца, Дабра, Копра, гусларски наступи, рецитали Ћопићевих пјесама у извођењу водитеља протокола Милана Корице и „Дабарско живо коло“.

Изузетну атмосферу након званичног програма одржали су и пријатељи домаћина „Гоци и Лазо“, а као подршка припомогао је Живко Вукић, Дабранин из Копра, који је са братом Миланком Кнежевићем – Бартуном и осталим Дабранима испод Рујна закључио званични програм.

На информативно-радном састанку у ресторану Викторија 17.01.2016. г. чланови Удружења „Сана“ са гостом са „Санског прела“ предсједником Удружења „Подгрмеч“ из Лушци Паланке, размијенили су поклоне, информисали се о плановима рада и разговарали о будућој заједничкој сарадњи.

Међу поклонима које је донио гост из Лушци Паланке, биле и умјетничке слике Дабарске цркве и лога Удружења, „Пупољка са Корчанице“ и књигу „Христољубље“ подгрмечког писаца и пјесника Ђуре Тркуље.

Домаћини су добили и поклон-књигу др Васе Предојевића „Понор зла“ и позивницу на промоцију те књиге која ће се у организацији Удружења „Подгрмеч“ одржати у Приједорском позоришту 25. јануара са почетком у 18.00 часова.

Договорена је подршка од стране домаћина „Прела“ у активностима пописа подгрмечких домаћинстава које је покренуло Удружење „Подгрмеч“, гостовање на „Духовском сабору“ у Подгрмечу, а потврђено је и гостовање „Подгрмеча“ на „Санском збору“ у Старој Пазови.

 

ODRŽANI SASTANCI U MZ FAJTOVCI, SKUCANI VAKUF I LUŠCI PALANKA

Sanski Most 14.01.2016. – preuzeto sa www.sanskimost.gov.ba

Na jučer održanim sastancima u MZ Fajtovci, Skucani Vakuf i Lušci Palanka nastavljene su terenske posjete Općinskog načelnika i nadležnih javnih službi, a vezano za implementaciju prethodno dogovorenih projekata, te vezano za planirane aktivnosti u ovoj kalendarskoj godini. U MZ Fajtovci dogovorena je izgradnja prve faze saobraćajnice Lukavice – Zenkovići u dužini 1 km koji će se realizirati kroz plan i program Općinskog komunalnog fonda.

IMAG0923

IMAG0919

 Za ovu godinu planiran je i početak sanacije Cerića sokaka kroz izgradnju nove saobraćajnice a dogovorena je i izgradnja javne rasvjete kroz zaseok Kugići. Općinska komunalna inspekcija je najavila sanaciju divlje deopnije na Kisku, a najavljena je i izgradnja lokalnog vodovoda Naprelje – Fajtovci – Gorice za koji je Općina Sanski Most u budžetu za 2016. godinu planirala 100.000,00 KM.

U MZ Skucani vakuf, u saradnji sa Općinskim komunalnim fondom dogovrena je sanacija mosta kod mjesne škole, a ovaj projekt će Općina Sanski Most finansirati kroz namjenska sredstva za sanaciju šteta od poplava. Općinski načelnik je najavio i sanaciju sportskog igralištate rješavanje problema prevoza djece za zaseok Velići. Predstavnici Općinskog komunalnog fonda najavili su intenzivnije aktivnosti u oblasti zimskog održavanja puteva, a najviše u zaseocima Sofija, Velići, Kreštići i Bašići.

 

Na sastanku u MZ Lušci Palanka najavljen je kapitalni projekt sanacije glavne saobraćajnice kroz selo u dužini 1.400 m koji će se finansirati od strane Federalnog ministarstva za raseljene osobe i izbjeglice u ovoj godini. U saradnji sa Oružanim snagama BiH dogovorena je sanacija makadamskih puteva prema Otišu, Majkić Japri i Lipniku.

image 9927296baa5ef09e0b308391eed1e4fb247523369f357e9a4eb2fe97d7ec3ce3 V

image 2dc4568d8cba8a04e541f35cc5d01aeacc10277cb1dfe603a9452e3aa698da6d V

Prema najavama iz JKP “Vodovod i kanalizacija“ za naredne 3 godine planirana je rekonstrukcija kompletnog cjevovoda na području Lušci Palanke, a predstavnici Elektroprivrede BiH su za ovu godinu najavili investiciju od 1.100.000,00 KM vezano za zamjenu glavne trafo stanice u Zdeni čime bi komplet dionica od centra grada prema Lušci Palanci bila priključena na novi 20 kV dalekovod čime će se unaprijediti kvalitet snabdjevanja za sva naselja koja se nalaze na dionici puta Sanski Most – Lušci Palanka.

Федерално Министарство за избјегла лица у подршци санским удружењима и Старомајданској парохији

Сарајево, 13.01.2016. Федерално Министарство расељених лица и избјеглица

У сриједу, 13.01.2016. године, представници санских удружења: Завичајног удружења Сањана „Грмеч“ из Бање Луке, „Удружења Срба повратника у Сански Мост 011“ из Санског Моста, Удружења „Подгрмеч“ из Лушци Паланке и свештеник Старомајданске парохије Невен Маринковић, потписали су уговоре о одобрењу средстава Федералног Министарства за расељена лица и избјеглице за подршку у раду ових организација.
Финансијска подршка је резултат обећања министра др Едина Рамића о подршци наведеним организацијама са радног састанка у Санском Мосту од 15. децембра 2015. године.
Финансијска средства у вриједности од 2.000,00 КМ наведене организације су обавезне утрошити према својим плановима рада и након тога поднијети извјештај о реализацији наведене финансијске подршке.
За већину ових организација ово је прва подршка ове врсте.
Представници санских удружења и Старомајданске парохије захвалили су се помоћнику министра г-ну Здравку Бељи на финансијској подршци и у знак захвалности за подршку уручили Министарству симболичан поклон.

Завичајно удружење Сањана „Грмеч“ реализовало Божићну акцију 2016.

Sanski Most, 03.01.2016.

Uprkos ogromnoj količini snijega koja je pala 03.01., momci iz Zavičajnog udruženja Sanjana – Grmeč su krenuli sa 100 paketa iz Banjaluke ka Sanskom Mostu. Prikupljeno je do sad najviše paketa pomoći za naše povratnike. Nažalost, zbog vremenskih neprilika, nismo bili u mogućnosti svima donijeti lično, te smo pakete sa osnovnim životnim namirnicama i higijenom ostavili u Crkvi u Sanskom Mostu odakle će se u narednim danima dostavljati našim zemljacima u tom gradu. Zahvaljujemo se svim ljudima i firmama koji su nam ukazali povjerenje i pomogli u prikupljanju ove pomoći za Božić, tako da smo uspješno izvršili našu prvu akciju u ovoj godini, a treću Božićnu.

Akicija ZUS Grmeč je uspješno odrađena zahvaljujući nesebičnom angažovanju naših članova kojim se ovim putem zahvaljujem. Takođe, prikupljanju pomoći za Božićne pakete dugujemo zahvalnost i firmama: Žitoprodukt, SPEED, Novaković Okovi, SUR FRIDA, Violeta, Glorija Line, Dukat, Dalis, Antonić Trade, Bečejac, kao i pojedincima: Milkan Vrućinić, Milenko Vujanović, Dragan Crnobrnja, Milan Vidak, Dejan Bilbija, Svetozar Davidović, Dušan Majkić, Dejan Runić, Milan Cvijetićanin, Neno Dobrijević, Nevena Dobrijević, Bilja Lukić i Bilja Vučenović. Hvala vam dobri ljudi!

Predsjednik udruženja
Aleksandra Ribić Stojaković

Copyright © 2015 Podgrmeč. All rights reserved. Web Design and Developement by: Studio Brown